10min read
Svaki organizam na planeti ima osobine, kako fizičke tako i karakterne, koje su posledice gena koji imaju. Čarls Darvin je u knjizi Postanak Vrsta (On the Origin of Spicies) objasnio da organizmi koji imaju bolje i snažnije gene, odnosno osobinu da se bolje prilagode okolini, imaju veće šanse da prežive i prenesu svoje gene na sledeće generacije.
Svaki novac takođe ima svoje osobine: pokretljivost, deljivost, retkost, sigurnost. Po osnovnim principima i načelima evolucije svega, i novac kroz istoriju i vekove doživljava svoju transformaciju i napreduje.
Količina (retkost):
Jedna od najbitnijih karakteristika zlata je ta što je zlato izuzetno reko i što mu je godišnja produkcija predvidiva. Iako tradicionalni mediji koriste narativ da limitirana količina Bitcoina nije bitna karakteristika, zlato je baš zbog toga postalo svetski čuvar vrednosti (Store of Value, skraćeno SoV) jer ga nije lako napraviti, količinski ga je malo, i poznaje mu se printing curve (izmedju 1 i 2% godišnje se novo zlato kreira).
Sa druge strane Bitcoin ne samo da ima totalno limitiranu količinu od 21.000.000 Bitcoin-a nego mu se procenat proizvodnje prepolovljava na svake 4 godine čineći njegov S2F (Stock to Flow, index koji označava odnos između potražnje i poizvodnje) svaki put sve veći i veći.
Proverljivost:
Fiat novac, odnosno lokalni novac koji proizvodi država, je veoma lako lažirati. S vremena na vreme se u određenim zemljama pojavi neko ko svojeručno odštampa novac i tako lažira da poseduje one novčanice koje je centralna banka odštampala. Da bi ste identifikovali zlato potrebne su vam mašine koje su skupe i do 11.000 evra. Alternativa za to je odlazak u obližnje radnje koje takođe nisu 100% sigurne a određene verifikacije ispravnosti umeju da koštaju. Greške u verifikaciji su ogromne. Iako je nemoguće alhemičarskim metodama kraftovati novo zlato, prema podacima Reutersa u Kini je do skoro bilo lažirano 83 tona zlata.
Bitcoine verifikuju rudari koji su nakačeni na bitcoin mrežu i njihovim radom se oni smeštaju u nodove. Nodovi su serveri/kompjuteri koji drže identičnu kopiju bitcoin blockchaina u kojem je baza svih transakcija ikad napravljenih od početka bitcoina do danas. Mogućnost lažiranja bilo kod dela bitcoina ili mreže je moguća samo ako se dobija kontrola od 51% na mreži.
Deljivost:
Zlato može da se umanji na delove koji su praktični za upotrebu ali postoji određena procedura kako bi se napravili zlatni novčići, zlatne ogrlice. Metode izrade su takođe skupe, zahtevne i podležu takođe ozbiljnim procedurama verifikacije.
Bitcoin se može podeliti na stomilioniti deo koji se zove Satoši. 100.000.000 Satošija čine jedan Bitcoin, dele se jednim klikom i takođe je užasno lako verifikovati njihovu ispravnost na peer2peer mreži.
Istorija:
Zlato poslednjih 4.000 godina služi kao globalno sredstvo razmene, a već nekoliko stotina kao čuvar vrednosti kroz vreme (store of value, skraćeno SoV). Od kad postoji civilizacija ljudi su tražili univerzalno sredstvo razmene koje će biti prihvaćeno u svim sistemima kako bi izbegli muke klasičnih kompenzacija.
Za razliku od zlata Bitcoin je star svega 12 godina, još uvek nema izgrađeno poverenje među institucijama, na putu je da postane SoV i to je jedan od razloga zašto mu cena izuzetno varira i zašto nije stabilan kao zlato. Razumvanje tehnologije je skoro nepostojeće među običnim ljudima koji se svakodnevno bave kupovinom i korišćenjem novca. Blockchain je isto tako izuzetno mlad izum kao i primena kriptografije u mrežnim protokolima.
Bitcoin se još uvek pronalazi načini kako da postane novi socijalni konstrukt u glavama ljudi koji ima znatno bolje sposobnosti nego bilo koji drugi novac i imovina ikad proizvedena na planeti.
Prenosivost:
Možda i najveća mana zlata. Zlato je neverovatno teško kada su procedure za prenos u pitanju, nije digitalno nego fizičko i zahteva fizički prenos. Da li su u pitanju male količine koje moraju da se prijave na aerodromima ili interkontinentalne transakcije/prenosi u zlatu koje zahtevaju neverovatne procedure. Nemačka je povukla svoje zlato koje je bilo smešteno u Parizu i New Yorku, proces je trajao 5 godina i koštao je 10 miliona dolara. Neke od stvari koje su morale biti obavljene su bile neverovatne:
- Specijalni privatni let je morao biti ugovoren do Frankfurta po ogromnoj ceni.
- Mogućnost za prenos od Pariza preko drumskog puta nije postojala jer je težina zlata bila ogromna i potencijalni napadi na vozače i kurire su bili izuzetan rizik.
- Advokati su morali da naprave posebne ugovore da bi se zlato zaštitilo (u slučaju krađe ili gubljenja istog). Takođe su napravljene specijalne pravne regulative kako bi se cena zlata tokom prenosa zadržala.
- Napravljeni su i specijalni dogovori jer određene osiguravajuće kuće štetu isplaćuju u fiat valuti, u ovom slučaju u evrima, a ne u dragocenim materijalima (zlatu).
- Svaki bar zlata je morao biti ispitan od strane nekoliko tima koga čini od 5 do 8 osoba sa x-ray mašinama kako bi se utvrdila verodostojnost i sigurnost zlata.
Bitcoin transakcija traje između 5 i 30 minuta i prenos 30 milijardi dolara iz New Yorka u Tokio košta svega 5 dolara!
Sigurnost:
Da bi se zlato zaštitlo u određenim slučajevima su potrebne čak i vojne formacije koje bi dežurale pored trezora. Kod Bitcoina se za to postarala kriptografija odnosno SHA-256 algoritam. Pored online servisa za čuvanje, hardware-skih walleta koji vam omogućavaju da budete sami svoja banka, postoji i opcija gde bi ste u ekstremnim slučajevima mogli da zapamtite privatni ključ. I 30 milijardi dolara bi bilo samo u vašoj glavi i nigde drugde. Kod zlata su troškovi za održavanje i obezbeđivanje objekata gde ono stoji izuzetno veliki i skupi. Takođe lako ga je konfiskovati. Na meti ste svih predatora, diktatora i osvajača.
Za razliku od zlata gde je nasilje jedna od mogućih opcija, Bitcoin poziva na mirne pregovore.
O fiat valutama, odnosno dolarima, dinarima i evrima, ne treba trošiti vreme kada je poređenje u pitanju.
Source: Dan Held, Reuters, Bitcoin Standard