6min read
3. Januara 2009. godine Satoši je prvi put pokrenuo bitcoin mrežu. Kreirao je genesis blok (prvi početni blok) i nakon toga rudarenje je počelo. Neposredno posle toga verifikacija blokova je dolazila od par grafičkih kartica/procesora. Poređenja radi trenutno rudarenje troši električnu energiju identičnu kao neke države. Razlika između hashrate-a tada i danas je oko 1,000,000,000,000 veća. Zašto?
Način na koji se težina rudarenja povećava ili smanjuje (mining difficulty) zavisi od toga koliko je uređaja koji obavljaju rudarenje prikačeno na bitcoin mrežu. Rudarenje se obavlja tako što se svaki od uređaja koji je prikačen na mrežu “trka” sa ostalima da nasumično pogodi hash vrednost određenog broja. Taj broj varira u odnosu na svaki blok koji je prethodno ugrađen u blockchain. Radi lakšeg objašnjena uzećemo jednu grafičku karticu:
Jedna grafička kartica sa jačinom od 1.000.000 hash/s može da pogodi jedan broj izmedju 1 i 1.000.000 za tačno jednu sekundu. Pošto je Bitcoin namešten da proizvodi blokove svakih 10 minuta u proseku mining difficulty je postavljen tako da se količina rešavanja hash funkcije, odnosno dobijanje izlaznog rešenja, obavlja u proseku za oko 600 sekundi (nekad se taj broj pogodi za 3 minuta a nekad za pola sata, zato što je u pitanju random metoda). Ako je više rigova u mreži (grafička kartica ili mašina za rudarenje) onaj koji pogodi taj broj u celoj mreži biva nagrađen bitcoinima. Ta nagrada se umanjuje za tačno duplo na svake 4 godine (halving). To je implementirano da bi se u jednom trenutku nagrađivanje za rudarenje zaustavilo…
…i da bi postojalo tačno 21.000.000 bitcoina.
Na realnom primeru bitcoin rudarenja pogađaju se izlazni rezultati hash funkcija sa startnim nulama. Tako možemo da vidimo koja je razlika u težini rudarenja bila na početku mreže:
Količina početnih nula određuje težinu odnosno mining difficulty. Da bi ste dobili nasumičnu hash vrednost za određen string koja počinje sa jednom nulom potrebno je mnogo manje vremena nego da dobijete nasumičnu vrednost sa 8 početnih nula kao na ovom primeru.
Kako broj rigova u mreži raste tako se sa trenutnom zadatom težinom rudarenja ovakvi brojevi dobijaju sve brže, što nije dobro. Genijalnost bitcoina je u tome što se na svakih 2016 blokova (2016 blokova * 10 minuta = 2 nedelje) računa prosečna vrednost rudarenja tih blokova (u zaglavlju svakog od tih blokova u blockchainu postoji timestamp vrednost kada je on izrudaren). Nakon toga se proverava da li je prosečna vrednost hash-a dobijena brže ili sporije od 10 minuta (u zavisnosti od toga da li je u mrežu dodato novih uređaja za rešavanje matematičke funkcije ili je možda Kina banovala mining).
Tako smo kroz vreme došli do povećanja jačine mining difficulty-a pa se trenutni blokovi verifikuju pronalaženjem izlaza koji ima 19 početnih nula:
Pogoditi heksadecimalni izlaz koji ima 54 karaktera a baš 19 početnih nula u proseku za 10 minuta je moguće samo ako imate jednu grafčiku karticu koja ima jačinu od 180,000,000,000,000,000,000 hash/s (moja Radeon RX460 ima hash ratio od 17.000.000). Takva kartica naravno ne postoji tako da je ova ogromna vrednost ustvari skup svih majning rigova na svetu koji se trkaju čiji će pogoditi hash sa 19 početnih nula i biti nagrađen trenutno sa 6.25 bitcoina. Ako ste u nekom mining poolu (skup nekoliko zajednčkih rigova koji rudare zajedno) ta nagrada se u tom skupu deli.
Zato je trenutna potrošnja Bitcoin mreže 110 TWh godišnje, što je u proseku potrošnja jedne Švajcarske!
Zbog čega je ovo bitno? U bilo kom trenutku Američki Fed ili bilo koja centralna banka na svetu može da odštampa onoliko novca koliko oni požele. Od prvog svetskog rata pa sve do danas planeta je zabeležila 56 hiperinflacija (Source: Bitcoin Standard – Steve Hanke Research) koje su društva uvele u sankcije i ratove, a ekonomije u višedecenijske oporavke. Satoši je odlučio da Bitcoini imaju limitiranu količinu od 21.000.000 bitcoina sa poslednjom nagradom za rudarenje u 2140 godini. Želeo je da po prvi put u ljudskoj istoriji postoji monetarni resurs koji je limitiran i čije se štampanje unapred poznaje.
Elegantnost matematičke formule koja koriguje i pomera mining difficulty je stub parabole štampanja novca. Stub predvidive ekonomije. Stub Austrijske ekonomije učenja koju ovde vode isključivo zakoni matematike, fizike i kriptografije a ne neki centralni autoritet!
Koliko god grafičkih kartica/rigova bude bilo na mreži, kolika god cena bitcoina bude bila, koliko god ponuda i potražnja bude varirala ili tradicionalni mediji budu bombardovali narod sa lažnim vesitma, bitcoini će se genijlanim zakonom mining difficultya štampati kao što je predviđeno.
Blok po blok…do 2140….