Porazgovarali smo sa Milovanom Šuvakovom, našim uglednim naučnikom. On je magistrirao fiziku na Univerzitetu u Beogradu, a doktorirao na Institutu Jožef Štefan u Ljubljani. Dobar deo karijere proveo je radeći na Institutu za fiziku u Beogradu. Bio je specijalni savetnik i pomoćnik ministra za razvoj i visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete Republike Srbije. Trenutno radi kao istraživač na Mejo klinici u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegova istraživačka interesovanja su numerička analiza i modeliranje u nekoliko oblasti uključujući kompleksne sisteme, društvene mreže, kinetičku teoriju, nanonauku, bioinformatiku i nebesku mehaniku. U svet kriptovaluta uključio se privučen “matematičkom lepotom algoritamskih rešenja iza ovih tehnologija”. Autor je programa za nalaženje prostih brojeva u blokčejnu jedne valute. Pitali smo ga kakav je njegov stav o decentralizovanim monetarnim sistemima i novoj vrsti novca:
– Kakav je po tebi značaj decentralizovanih monetarni sistema u 21. veku?
Po meni je najznačajnije da sada imamo tehničku mogućnost da napravimo decentralizovan digitalni novac, koji može biti baziran na unapred dogovorenom algoritmu, koji u sebi može čak imati i regulatorne elemente iz klasičnih monetarnih sistema, ali jednom kada se pokrene, više niko centralizovano ne može da menja pravila igre i da ad hoc menja politike. Pored toga ovi sistemi imaju mnogo više mogućnosti od klasičnog novca. Koliko ćemo ovu tehničku mogućnost koristiti pokazaće budućnost, ali je ona tu i dostupna svima, od malih zajednica, preko pojednih država do međunarodnih organizacija i globalne javnosti. Teško mi je da zamislim da ovo neće promeniti ekonomiju u ovom veku. Trenutna dešavanja sa kriptovalutama vidim kako neki poligon za igru i testiranje, a ne kao nešto što je gotovo rešenje.
– Radio si na primes.zone projektu koji je korišćen za pronalaženje prostih brojeva u delu blokčejna Prajmkoina (“Primecoin”), možeš li da nam kažeš nešto više o tome?
Prajmkoin mi je privukao pažnju još u vremenu kada je nastao kao lep primer kako računarski resursi koji se koriste za verifikaciju blokova, takozvani “proof-of-work” (POW) algoritam može da bude nešto što generiše dodatnu vrednost koja nije vezana za samu kriptovalutu. Dok se kod Bitkoina “težak” zadatak koji rudari rešavaju svodi na nalaženje bloka koji ima heš funkciju koja počinje sa određenim brojem nula, kod Prajmkoina heš koji se traži je u vezi sa nizom velikih prostih brojeva. Znači svaki Prajmkoin blok je zapravo i otkriće novog niza prostih brojeva. Neću ulaziti u detalje, koga zanima neka pogleda link, ali ima tri vrste ovih nizova koje algoritam traži i ti nizovi su nešto što su matematičari tražili i pre ove valute. Na Vikipediji recimo postoji lista rekorda do sada nađenih nizova.
Pre četiri godine sam iz radoznalosti pokušao da nađem da li ima novih rekorda i na veliko razočarenje shvatio da bez obzira što je ova kriptovaluta još uvek tu, ne postoji veb-sajt koji izvlači nađene nizove prostih brojeva. Znači ta dodatna vrednost koju računari koji rudare ovu kriptovalutu traže je ostala zatrpana u blokčejnu. Ovo malo više govori i o samoj atmosferi koja vlada u vezi sa kriptovalutama. Ne samo da je glavni fokus na ekonomskom aspektu, već jedva možete naći nekoga kome je stalo do ovih stvari. Rešen da makar malo, koliko mogu sa svojih desert prstiju, promenim ovo, napravio sam primes.zone koji izvlači ove brojeve, vizuelizuje ih i identifikuje rekorde i udaljava od zaborava. U momentu kada sam pustio stranicu u rad našao sam dva svetska rekorda koja su do tada bila skrivena u blokčejnu, a nakon toga još par. Ovi rekordi su sada izlistani i na Vikipediji (Bi-twin chain, Cunningham chain). Više detalja možete naći na samoj stranici primes.zone.
– Kao naučniku, koja karakteristika Bitkoina ti se najviše dopada?
Bitkoin možemo da gledamo iz više uglova. Mene pomalo nervira činjenica da najlepši aspekt ove inovacije ostaje u senci svega ostalog. Bitkoin, pored toga što je kriptovaluta, predstavlja prvu tehnologiju koja je omogućila realizaciju digitalnog novca unutar “peer-to-peer” (P2P) mreže. Za detaljnu priču potreban je ceo blog, ukratko način na koji je rešen problem, kroz verifikaciju blokova je nešto što mi je prvenstveno privuklo pažnju pre desetak godina kada sam prvi put čitao Satošijev rukopis i do dan danas ostalo najvažnije.
Druga stvar koja mi se dopada je edukativna uloga koju je Bitkoin imao kada se radi o trgovini na berzi, posebno algoritamskoj. Do pre koju godinu je bilo jako teško zamisliti da recimo student programiranja dobije pristup nekoj berzi i tamo se upozna sa načinom na koji može da trguje. Sada je to kroz servise poput “Alpaca” i “Robinhood” moguće, ali i dalje postoje limiti u zavisnosti u kojoj zemlji živite. Menjačnice u kojima su se kupovale kriptovalute su od samog starta bile otvorene, sa jednostavnim interfejsom za aplikacije (API), a radile su na istom principu na kom rade berze. Ovaj edukativni momenat koji su kriptovalute donele je nešto što je meni lično puno značilo, a verujem i mnogim drugima.
Još jednu stvar bih izdvojio koja se ne pominje toliko. Bitkoin i druge kriptovalute testiraju sigurnost algoritama kriptovanja (elektronskog potpisa) koje svakodnevno koristimo. Sećam se da su pre četvrt veka postojali javni pozivi sa ogromnim nagradama. Bio je recimo poziv za RSA kriptografiju sa nagradama do 200 hiljada dolara ukoliko neko provali ključ. Nisu ova takmičenja presudna za poverenje koje imamo ka ovim algoritmima, ali svakako da znače. Na sličan način kriptovalute potvrđuju da se možemo osloniti na ove algoritme, posebno imajući u vidu koja količina novca može biti “nagrada” nekom ko može da napravi potpis bez posedovanja tajnog ključa.
Na kraju, u kontekstu vrednosti, kriptovalute vidim i kao karikaturu društvenih dešavanja na klasičnoj berzi. Spekulacije, prevare, artefakte algoritamskog trgovanja, i sl. što kritičari često pominju u vezi sa ovim tržištem je u potpunosti primenljivo na fiat valute ili berzu, samo što tamo nije toliko transparentno i vidljivo svima. Ovde su te neke mane samo svima očiglednije, izražene baš kao što dobra karikatura ilustruje neku osobu ili pojavu.
– Koje krptovalute pored Bitcoina su privukle tvoju pažnju i zašto?
Baš zato što sama vrednost i ekonomski aspekt kriptovaluta nije nešto što me primarno zanima, redovno čitam šta ima novo u svetu kriptovaluta iz ugla samih algoritama. Ima dosta valuta koje su mi privukle pažnju, nemam neku rang listu, pomenuo bih ovde samo tri pored Prajmkoina, koje mi prve padaju na pamet.
“Ethereum” je generalizacija ne blokčejna već onoga što se na njemu odvija. Dok Bitkoin na blokčejnu realizuje samo valutu, koja matematički predstavlja skup transakcija koje sa jednog računa (adrese) skinu neki iznos, a povećaju na drugom za isti iznos uz uslov da finalan iznos na prvoj ne sme da bude manji od nula, kod Ethereuma je moguće izvršiti proizvoljan račun predefinisan programom koji se “vrti” na ovoj decentralizovanoj virtuelnoj mašini. To znači da je ovo jedan decentralizovani kompjuter koji omogućava ne samo pravljenje valuta (tokena) već i razne pametne ugovore koji jednom kada se pokrenu niko ne može da menja ili zaustavi.
“IOTA” je kriptovaluta koja mi se svidela zbog ideje, dok je sama realizacija još dosta upitna. Naime umesto blokčejna koji zahteva intenzivan POW, ovde se konsenzus postiže tako što svako ko uradi transakciju mora pre toga da verifikuje dve prethodne uz neki minimalni POW. Ove verifikacije prave usmereni aciklični graf zvani “Tangle” koji je distribuiran i koristi se za postizanje konsenzusa.
“Mimblewimble” – Jedan od problema Bitkoina je to što je u njemu nemoguća prava anonimnost. Jesu računi (adrese) anonimni, ali su sve transakcije potpuno transparentne. To znači da ako neko, npr. država, posmatra izlaz/ulaz iz menjačnica kojima ima pristup i prati kretanje transakcija može često da zaključi ko stoji iza koje adrese posebno ako se radi o većim transakcijama. Postoji više valuta koje koriste takozvane “zero-knowledge proof” za verifikaciju transakcija, a koji ne odaju iznos transakcije. Jedan od algoritama koji mi se najviše sviđa je “Mimblewimble” (nosi ime po čini iz Hari Potera). On se bazira na kriptografiji elipričnim krivama – transakcije su potpuno nepoznatog iznosa za sve osim za onoga ko šalje i onoga ko prima. Prilikom kreiranja transakcija i primalac i pošiljalac moraju biti zajedno prisutni u pravljenju dokaza (ovo je razlika u odnosu na većinu valuta gde samo pošiljalac pravi transakciju). Dodatno, postoji način da se skrati blokčejn tako što je moguće izbaciti međutransakcije posle nekog vremena. Za sada koliko ja znam postoje dve realizacije ovog protokola kroz kripovalute “Grin” i “Beam”. Koga zanima više o samom tehničkom aspektu ovde možete naći prelepo objašnjen uvod u priču:
https://github.com/mimblewimble/grin/blob/master/doc/intro.md
– El Salvador je u žiži diskusija vezanih za Bitkoin zbog njihovog usvajanja Bitkoin standarda. Kakav je tvoj stav prema uvođenju Bitcoina u državne rezerve i njegovoj implementaciji u monetarni sistem te države?
Mislim da je ovo potez koji maloj državi poput El Salvadora ne može da nanese štetu, a vrlo verovatno može da pomogne dosta. Jedna od stvari koje se odmah vide je podrška globalne kripto zajednice pri implementiranju Bitkoina u platni promet. I ne samo male zemlje, verujem da bi kroz neke pilot projekte bilo razumno očekivati kriptovalute u rezervama i drugih zemalja. Ne mislim da je u ovom mometu svet spreman na novi standard koji bi se bazirao bilo na postojećim kriptovalutama, bilo na nekom novom sistemu koji bi koristio slične principe, ali jedini put da se dođe do uspostavljanja globalnog standarda ili promene paradigme je da se po malo proba i time u praksi testiraju novi pristupi.
Ono što mene brine kod uticaja priče o kriptovalutama na pojedine države je sve češće pominjanje i planovi vezani za digitalne valute centralnih banaka (CBDC) kojima bi građani imali pristup. Ovi digitalni novci bi imali elemente kriptovaluta jedino u domenu elektronskog potpisa ali uz potpunu centralizaciju evidencije i limitiranje upotrebe. Ovo ima potencijala da napravi ogromnu štetu društvu kako zbog opasnosti od apsolutne kontrole tako i zbog preuzimanja uloge banaka od strane centralne banke čija uloga nikada nije bila to. U tom smislu CBDC vodi ka mnogo većoj centralizaciji i povećanju uloge država tamo gde im nije mesto.
– Veća potrošnja energije uvek otvara pitanje vrednosti koju ona donosi. Nezaobilazne su diskusije oko potrošnje energije na Bitkoin koja se poredi sa potrošnjom jedne Švajcarske. Koji je tvoj stav po tom pitanju?
Ja se slažem sa kritičarima da je nenormalno da ovoliko struje odlazi samo na postizanje konsenzusa među nekim računarima. To je jedna od stvari zbog kojih više volim kriptovalute koje se ne baziraju na samom POW, već ili nemaju tipično rudarenje ili se za verifikovanje blokova koristi takozvani “proof-of-stake” (POS) ili proizvode neku dodatnu vrednost poput Primekoina.
Sa druge strane, ne slažem se sa kritičarima da je ovaj momenat kod Bitkoina katastrofalan po pitanju uticaja na životnu sredinu posebno ako poredimo sa tim na šta inače trošimo energiju. Rudarenje je sve više isplativo, a time dominantno, tamo gde je energija pristupačnija i održiva. Pored toga, energija koju potroše mašine koje rudare ne nestaje već se transformiše u termalnu i može da se naknadno iskoristi za recimo grejanje. Verujem da će u ovom smeru da se sve više pomera rudarenje i da će time biti sve zelenije, čak i ako ne dođe do promene u samom algoritmu sa POW na POS kao što to ETH planira da uradi.
– Šta misliš ko je Satoši Nakamoto?
Ne mogu ni da nagađam. Jedino što mogu da kažem je da ne verujem da se radi o jednoj osobi.
– Pseudoanonimna karakteristika Bitkoina otežava sprečavaje mreže korupcije i kriminala (primer Silk Road). Da li su ljudi i civilizacija uopšte spremni na kompletnu monetarnu slobodu u ovom trenutku?
Činjenica je da transparentnost blokčejna pomaže istragama poput navedene mnogo više nego što je to moguće u slučaju klasičnog novca. Sa druge strane, ima već dosta kriptovaluta koje su potpuno anonimne što otežava ili čak onemogućava praćenje novca u ovakvim istragama, ali ne vidim da je ovde išta gora situacija od recimo keša ili trgovine uz posredstvo drugih fizičkih dragocenosti. Algoritmi koji stoje iza kriptovaluta nam daju dosta mogućnosti i novih mogućih sloboda, ali pitanje da li ćemo i koliko koristiti te slobode nije stvar samo tehnologije već odnosa celokupnog društva. Očekujem da su ovo teme kojima će se najšira javnost više baviti u budućnosti.
– Šta je po tebi najbitnija razlika između Bitkoina i državnog novca, poznatog i kao fiat novac?
Najbitnija je razlika to što ne postoji centralna ad hoc kontrola, tj. pravila igre su ovde unapred zadata, jasna i stabilna. Često čitam o dodatnim razlikama za koje ne mislim da nužno postoje, kao što su nemogućnost implementacije raznih monetarnih politika, gubljenje uloge komercijalnih banaka, nemogućnost kreditiranja i sl. Sve je ovo moguće i u sistemu kriptovaluta samo je pitanje šta želimo.
– Da li je instaliranje Bitkoina kao monetarnog sistema jedne zemlje protivno svim autoritativnim i diktatorskim oblicima vladavine? Da li diktatorski režim može da opstane u sistemu koji nema centralizovanu monetarnu kontrolu?
Mislim da se ljudi često zaleću sa zaključcima da pojedine tehnologije nisu kompatibilne sa autoritativnim vladavinama. Sam internet je posmatran na taj način, a sada vidimo da je samo trebalo vremena da se diktature adaptiraju i da umesto da im predstavlja problem, internet koriste kao alat. Slično, ne vidim da je decentralizovani novac problem za diktature. U najmanju ruku jedna stvar manje o kojoj hipotetički diktator treba da misli, a ne sumnjam da će naći načina da im i koristi. Po mom mišljenju u borbi za bolje društvo najvažnije je obrazovanje svih građana i nemam nade da će neka tehnologija poput magičnog štapića sama rešiti probleme.
– Da li misliš da će blokčejn tehnologija ikada imati primenu u javnoj infrastrukturi Republike Srbije, na primer u e-upravi, katastru, javnim tenderima, itd?
Ne mislim da će Srbija izletati u bilo kom smislu ovde kao što to ne radi ni po pitanju drugih inovacija. Ako to krene da bude globalni trend onda ga očekujem i kod nas, ali ne pre.
– Da li smatraš da razumevanje funkcionisanja tehničkog aspekta Bitkoina usporava njegovo usvajanje na globalnom nivou?
Mislim da je taj edukativni momenat jako važan ne samo kod kriptovaluta već kod gotovo svih stvari vezanih za kriptografiju koja je jako prisutna u našim životima. Ne znam da li je bilo tehnologije od koje više zavisimo, a o kojoj manje znamo. Poverenje u sigurnost elektronskih komunikacija, elektronskog potpisa, kao i odnos prema dostupnosti informacija sa jedne strane i privatnosti sa druge je nešto na čemu mora mnogo više da se radi. Kriptovalute vidim kao mali deo te šire priče.
– Kada zamišljaš druge civilizacije u univerzumu kako zamišljaš njihovu verziju blokčejna, da li evolucija bilo koje vrste života sama po sebi u jednom trenutku mora da kreira sigurnosni sistem čuvanja istorije te vrste?
U ovom kontekstu blokčejn prvenstveno vidim kao rešenje za našu veliku manu, a to je da nemamo poverenja jedni u druge i u političke sisteme koje smo kreirali. U romantičnim maštanjima, druge uspešne civilizacije zamišljam bez te mane, a samim tim i bez potrebe za decentralizovanim konsenzusom, pogotovu ako je skup. Međutim, nije sve do poverenja, decentralizovanost je važna i zbog raznih katastrofa koje nam prete i tu je razvoj ovih tehnologija napravio dosta prodora koji će sigurno biti korisni čovečanstvu.
– Kada bi mogao da promeniš jednu stvar kod kriptovaluta, koja bi to bila?
Već sam pominjao šta mi se ne sviđa. Mnogo malo ljudi se bavi algoritamskom stranom i pitanjem uloge ovih tehnologija u društvu budućnosti, a previše raznim hajpovima i pokušajima brzog bogaćenja. To pravi ogroman šum, odvraća mnoge ljude i usporava razvoj i primenu ovih tehnologija na ispravan način.
– Kako vidiš Bitkoin i kriptovalute za 20 godina?
Ne volim da predviđam toliko daleko, ali imajući u vidu da je već prošlo preko deset godina, kriptovalute su na neki način položile test vremena. Biće svakako tu i u narednim decenijama, ali verovatno će se odnos prema njima promeniti. Verujem da će se mnoge postojeće ugasiti i da će se pojaviti neke nove. Očekujem sve više kriptovaluta vezanih za manje zajednice koje nisu namenjene za globalnu upotrebu, kao i kriptovalute iza kojih stoje velike kompanije i države. Ne verujem da će sam Bitkoin još dugo ostati na prvom mestu u tržišnoj kapitalizaciji kriptovaluta, ali očekujem da će vrlo brzo ukupna tržišna kapitalizacija svih kriptovaluta prestići zlato.