Princ Filip Karađorđević je trenutni princ naslednik i drugi sin prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije da Glorije od Orleana i Braganse. Bavi se portfolio menadžmentom i trenutno živi i radi u Srbiji sa svojom suprugom princezom Danicom Karađorđević i sinom Stefanom. U svet Bitcoin-a se priključio kao “čovek iz naroda” koji smatra da je “Bitcoin novac slobode”. Za Crypto25 pitali smo ga zašto misli da je Bitcoin pre svega neophodan narodu.
– U današnjem svetu dominantnog neoliberalnog kapitalizma, nejednakosti i vladavine moći a ne pravde, zašto je po Vama važan Bitcoin?
Neoliberalni kapitalizam, zajedno sa fiat monetarnim sistemom, igra po pravilima onih koji su u poziciji moći, jer oni kontrolišu monetarne polise. Dakle fiat sistem omogućava bogatima da se dodatno obogate a siromašnima da postanu još siromašniji. Samo oni koji su politički povezani ili koji su u povlašćenim odnosima sa bankom dobijaju nov novac. Oni imaju šansu da iskoriste novac pre povećanja cena dok će oni na dnu društvene lestvice trpeti posledice inflacije. Ovo je karakterististika Cantillon efekta, dobro izučenog i opšte prihvaćenog ekonomskog fenomena prouzrokovanog centralnim bankarstvom.
Kao rezultat ove nepravedne prednosti, inflacija podstiče kratkoročan rast više nego štednju i ekonomsku dugoročnost. Konstantna inflacija forsira neprivilegovane ljude da oduzimaju od budućnosti i da sav fokus prebace na sadašnjost bez opcije da štede za sutra. Često nemajući drugog izbora, ljudi su osuđeni na potrošnju a ne na štednju.
Sa Bitcoin-om, svi igraju po istim pravilima. Osoba sa najviše Bitcoina je jednaka osobi sa najmanje. Bitcoin je ništa drugo nego informacija, tekst, matematika, nešto kao 1+1=2 jednačina koju niko ne može promeniti. Pravila Bitcoina se ne mogu menjati. To će igrati veliku ulogu u ispravljanju nejednakosti u svetu.
– Koje je Vaše profesionalno opredeljenje i kakvu vezu Bitcoin ima sa Vašim poslom?
Trenutno radim kao portfolio menadžer. Kompanija za koju radim nije imala nikakve konekcije sa Bitcoinom, do nedavno. Trenutno otvaraju fond za investiranje u kompanije koje imaju dodirnih tačaka sa Bitcoin-om. Zanimljivo je jer su me neki od ljudi koji vode ovaj fond zadirkivali pre nekoliko godina kada su saznali da se interesujem za Bitcoin. Neki od argumenata su im bili da je Bitcoin rudarenje loše za okolinu, da je prevara, da je piramidalna šema, i druge neosnovane tvrdnje. Zatim je ExxonMobil objavio vest da rudari Bitcoin kako bi poboljšao svoj ESG rezultat, I to ih je ućutkalo. Sada su se stvari malo promenile pa su oni ti koji prate kompanije vezane za Bitcoin.
Uzimajući u obzir moj pristup prema Bitcoinu kao i veru u njega, planiram da radim na povećanju znanja, prihvatanja i podizanja svesti oko Bitcoina, kako lokalno tako i globalno.
– U emisiji Veče sa Ivanom Ivanovićem pomenuli ste da je potrebno da “kao narod oduzmemo novac od država”. Zbog čega država teži da ima monopol nad novcem? Da li smatrate da je bitno da građani imaju ista prava kao država kada je novac u pitanju?
Centralne banku su, vođene kenzijanizmom, stvorile državni novac koji je naneo više štete ljudskoj civilizaciji od bilo čega drugog. Ideja da jedan centralni entitet odlučuje o fiskalnim polisama i stvaranju novca za milione ljudi je suluda. Države žele aposlutni monopol nad novcem jer im to omogućava da štampaju novac umesto da direktno oporezuju narod (što ih ne sprečava da rade i jedno i drugo). Štampanje novca je lakše, suptilnije i profitabilnije od direktnog oporezivanja.
Fundametalno gledano ovde pričamo o pravima na privatnu svojinu. Novac koji osoba zaradi i uštedi je njeno privatno vlasništvo, ne državno. Uloga države jeste da štiti privatno vlasništvo, ne da ga krade. Centralizovana moć, koja neprestano uništava vaš teško zarađeni novac kroz štampanje novog novca, je i moralno i etički pogrešna. Svaka individua bi trebalo da ima pravo da pretvori svoj rad u ušteđevinu na koju se može osloniti u budućnosti.
– Neki od najvećih naučnika na svetu su potekli baš sa ovih prostora. Kao što ste pomenuli, Srbija je zemlja koja je okrenuta tehnološkom napretku (tech savvy). Da li mislite da Srbija (srpski narod i srpske kompanije) može da doprinese Bitcoin ekosistemu i na koji način?
Neki od najvećih umova u istoriji civilizacije potiču iz Srbije. Volim da kažem da bi Tesla bio Bitcoiner. Želim da upoznam Bitcoinere u Srbiji koji aktivno rade na Bitcoinu ili doprinose napretku Bitcoina. Neki od njih rade za srpske kompanije, neki za strane, a neki od njih rade samostalno.
Perspektiva Srbije, uzevši u obzir njenu istoriju, može da ukaže na koji način i kako treba vrednovati Bitcoin. Naša mudrost može da doprinese kvalitetu industrije jer mi znamo koliko je bitno da stvari budu što funkcionalnije. To može inspirisati druge nacije koje su imale slične probleme u prošlosti.
– Ove godine ste učestvovali na Bitcoin konferenciji. Na njoj ste pomenuli da bi 10% plate bilo kog građanina trebalo da ide u Bitcoin penzioni fond. Kao portfolio menadžer, koji su razlozi za takav stav?
Uprkos popularnom mišljenju, Bitcoin ne spada u rizičnu imovinu. Bitcoin je najsigurnija imovina ikada otkrivena. Samo kod Bitcoina ljudi mogu da čuvaju svoj privatni ključ i da na taj način budu sigurni u svoju ušteđevinu, bez opcije da ih bilo koji posrednik ili treća strana potkrada nametima ili čak hiperinflacijom.
Tih 10% penzije u Bitcoin je samo početak; ako možete da prebacite više onda to i učinite. Ovo pominjem jer verujem da je standardni 60%/40% penzioni model uništen. Čak bih se usudio da kažem da su imovine koje čine prosečne penzione fondove pred pucanjem. Fiksni prihod, navodno sigurni deo penzionog fonda, više nije tako siguran. U ovom sistemu negativnih kamatnih stopa fiksni prihod nema vrednost. Bitcoin će pre ili kasnije preuzeti svet fiksnog prihoda i obveznica.
I akcije su uvek u riziku od pada. Da, imale su najveće skokove u istoriji od prošle velike krize 2008, ali to je zbog sintetičke likvidnosti koja je napumpana baš kao posledica tih negativnih kamatnih stopa, kvanitativnog popuštanja i raznozaznih finansijskih stimulusa. Akcije kompanija, iako opadaju odskoro, idalje su neverovatno visoke. Fundamenti koje čine osnove berze nisu ono što su nekad bili. Raspadaju se. Ovo je sve vrlo neodrživo, i ako pogledamo kroz istoriju ponovni pad je neizbežan. Milioni ljudi su izgubili svoje penzije tokom krize 2008. godine. Osećam da je nova kriza vrlo blizu, možda čak i veća od one tokom 2008.
Međutim ja se lično osećam opuštenije znajući da je moja zarađena ušteđevina u Bitcoinu, najboljoj i jedinoj tehnologiji za štednju koja je ikad otkrivena.
– Na koji način Bitcoin može da pomogne Srbiji, srpskoj ekonomiji i građanima Srbije?
Srbija može da ponudi mnogo Bitcoinu i Bitcoin može da ponudi mnogo Srbiji. Opšte je poznato da Srbija i region imaju problema sa odlivom mozgova. Nisam zadovoljan novim kripto regulativama koje je Srbija usvojila prošle godine. Pričao sam sa srpskim Bitcoinerima i rekli su mi da je novim kompanijama izuzetno teško da počnu sa biznisom, a starim da dobiju licencu. Uprkos tome verujem da Srbija može da bude sjajna Bitcoin zemlja.
Bitcoin će uraditi mnoge dobre stvari za našu ekonomiju i naše ljude. Treba nam više edukacije i podizanje svesti o njemu. Kada ljudi istraže i razumeju Bitcoin, često postanu skromniji. Deflatorna priroda Bitcoina, sa svojom limitiranošću od maksimalno 21 miliona Bitcoina, podstiče nas da čuvamo umesto da trošimo. Njihov osećaj za vreme i budućnost se menja jer kada sklone taj novac znaju da će on sutra biti tu i da će mu se vrednost povećati umesto smanjiti. Osećaće se sigurnije da započnu porodicu znajući da im je ušteđevina sigurna u budućnosti. Upustiće se u produktivne poslove i aktivnosti. Kao rezultat toga više poslova će biti stvoreno, ekonomija će biti lokalizovana, a ljudi će biti zadovoljniji i pod manjim stresom. Ekonomija zasnovana na Bitcoinu biće u potpunosti nezavisna od stranih monetarnih moći poput Internacionalnog Monetarnog Fonda (IMFa) ili Svetske banke. Bitcoin ekonomija se fokusira na stvaranje prave dugoročne vrednosti. Srbija će, sa Bitcoin ekonomijom, podstaći Srbe širom sveta da se vrate nazad.
Radiću sa lokalnim Bitcoinerima na edukaciji. Takođe ću raditi na podizanju svesti kod uticajnih ljudi, koliko god to mogu. Bitno je da državi damo do znanja da ako napravimo nepogodno okruženje za Bitcoin ta najbrže rastuća industrija na svetu će pronaći svoje mesto negde drugde.
– Kada bi Bitcoin danas bio uveden kao zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, koji bi se problemi najčešće pojavljivali?
Glavni problem bi bila tehnološka barijera. Stariji ljudi već imaju muke sa pametnim telefonima. Radi lake tranzicije uvođenje Bitcoina kao zakonskog sredstva plaćanja bi verovatno bilo urađeno preko postojeće valute. Vremenom će se ljudi upoznati sa Bitcoinom. U međuvremenu, Bitcoin tehnologija će nastaviti da se kreće u pravcu koji će rezultirati servisima pogodnijim za korisnike.
Generalni problem je što ljudi moraju imati interakcije sa Bitcoin mrežom kako bi je razumeli. Novi korisnici će pri korišćenju shvatiti da je Bitcoin pristupačniji nego što su prvobitno zamišljali. Počeće da shvataju kakve prednosti imaju time što koriste Bitcoin i „lightning“ mrežu umesto tradicionalnih finansijskih usluga. Iznenadiće ih da je često, ako ne i uvek, pristupačniji i lakši za korišćenje. I konačno će moći da osete kako je imati Bitcoin i kako im vrednost ušteđevine raste umesto da pada. Sve ovo stimuliše ljude da sakupljaju sve više i više Bitcoina.
– Pomenuli ste da je Srbiji potreban bolji Zakon o digitalnoj (kripto) imovini. Koje promene biste predložili i kakve bi efekte te promene imale na razvoj Bitcoin ekosistema u Srbiji?
Srbiji su definitivno potrebne bolje kripto regulative. Rekao bih da bi bilo dobro početi planiranje ispočetka.
U idealnom svetu, regulative ne bi trebalo da smanjuju decentralizaciju i otvoreno tržište. To znači da bi regulative trebalo prirodno da se razvijaju kreirajući mehanizme jurisdikcija zavisno od ciljeva koje želimo da usvojimo. Fokus bi trebalo staviti na lokalnim zakonima i pravilima koji bi eliminisale potencijalne probleme na nivou države. Nažalost, ovo je lakše reći nego uraditi u današnjem monopolu centralnih banaka i finsijskih institucija.
Idealan i najrazumniji pristup bio bi modernizacija trenutnog regulativnog sistema uvođenjem javnih rasprava i debata. Regulatorima bi eksperti iz industrije pomogli da razumeju šta se tačno dešava i koji problemi postoje u okviru njihovih industrija, bilo da se radi o privatnim bankama, Bitcoin-u, kockarnicama, digitalnim valutana, itd. Ovi javni forumi omogućili bi dvosmernu komunikaciju između zakonodavaca i izvršne vlasti. Nakon toga sve regulative bi bile eksplicitne i jasne kako za zakonodavce tako i za privredu na koju bi se to direktno odrazilo. Ovo bi trebalo da unapredi kvalitet i primenljivost regulativa. Neki bi rekli da bi ovo dodatno usporilo proces razvijanja industrije, što bi se možda i dogodilo isprva. Ali istina je da tumačenje zakona i regulative koje su trenutno na snazi traje dugo i da bi pojednostavljenje istih bilo efektivnije i primenljivije za današnje biznise. Kada bi se sve kockice sklopile, svi bi na kraju imali koristi od toga bez bojazni od inovacija.
Neki od bitnih predloga su:
– Zaštita prava Bitcoinera da poseduju svoj ključ i svoj Bitcoin node
– Zaštita Bitcoin developera da slobodno napišu bilo koji kod
– Eliminisanje poreza na kapitalnu dobit, jer ljude ne treba kažnjavati zbog štednje
Nakon pomenutih predloga u vezi regulativa, želim da napomenem da će Bitcoin uskoro naterati javnost da preispita šta je stvarno privatna svojina. Mnogi bitcoineri su diskutovali o tome. Bitcoin je imovina u čistom obliku informacije, ništa više od teksta ili matematike. Tako da se postavlja veoma bitno filozofsko pitanje: da li je uopšte u redu regulisati ili čak zabraniti informaciju?
– Pominje se priča da je velika volatilnost cene glavna mana Bitcoin-a. Svedoci smo da su akcije Facebook-a, Netflix-a pa i Amazon-a u padu, pa čak i Ruske rublje usled rata. Zbog čega vlada tendencija da se samo Bitcoin-u pripisuje negativan aspekt ovih ekonomskih pokazatelja?
Iz prostog razloga jer je Bitcoin nov, i predstavljen je kao pretnja trenutnom finansijskom sistemu. Oni koji kontrolišu medije predstavljaju Bitcoin isključivo kroz negativan narativ. Ja ovo vidim kao pozitivnu stvar. Da je bilo koja druga stvar morala da pretrpi količinu napada koju je pretrpeo Bitcoin, verovatno je danas ne bi bilo. Međutim priroda Bitcoin je takva da on postaje jači nakon svakog napada, i to ne samo medijskih nego i sistemskih, poput zabrane rudarenja u Kini u 2021. Ovakve stvari samo dodatno osnažuju Bitcoin. Bitcoin je najbolji primer izdržljivosti.
Da, Bitcoin cena je u konstantnim skokovima i padovima. To je imovina koja je stara svega 10 godina. Još je u stadijumu formulisanja cene, ali ono što ne može biti osporeno jeste da mu cena raste više nego što pada. Volatilnost je ono što čini Bitcoin interesantnim za ulagače i one koji štede. Da nije volatilan, značilo bi da se ustalio i da je već pronašao svoj ekvilibrijum. Oni koji se fokusiraju na duže staze, a to bi trebalo da smo svi mi, mogu izvući korist od prilika koje to otvara.
A i zašto ne bi iskoristili tu nestabilnost u ceni? Koristeću popularnu metodu DCA (Dollar Cost Averaging), kupovinom Bitcoina svakog prvog u mesecu, ili svake nedelje redovno, možete imati dobru ulaznu cenu. Ova metoda je takođe ne podleže stresovima poput trading-a. Spavaćete mirno znajući da postepeno i polako sakupljate najsigurniju imovinu na svetu.
– Na Bitcoin konferenciji u Majamiju ove godine ste imali priliku da razgovarate sa nekim od najvećih svetskih Bitcoin imena poput Stacey Herbert, Samsun Mow, itd… Kakva su ta poznanstva i kako biste opisali svetsku Bitcoin zajednicu?
Moj život se promenio nakon emisije kod Ivana Ivanovića. Klip dužine od 3 minuta, u kome pričam o Bitcoinu, je postao viralan na Tviteru. Nedugo nakon toga sam započeo razgovor sa ljudima kojima se divim poput Saifedean-a Ammous-a, autora knjige Bitcoin Standard. Usledio je i moj prvi nastup u podkastu Daniel-a Prince-a (The Once Bitten Podcast) posle kog su usledila mnoga gostovanja. Pozvan sam na Bitcoin konferenciju u Miami-ju gde sam imao priliku ne samo da upoznam neka od najvećih imena u Bitcoin svetu nego i neverovatne Bitcoinere generalno. Bila je to ogromna čast. Upoznao sam mnogo inteligentnih, prijateljski nastrojenih, pametnih i duhovitih ljudi. Ali najinteresantnije od svega je to što je svako od njih bio izuzetno skroman. Niko nije pokazao znake arogancije. Ovo je nešto što ne bih mogao da tvrdim kada je u pitanju tradicionalni finansijski sektor.
– Kako ostale kraljevske porodice gledaju na kriptovalute, prvenstveno na Bitcoin?
Iskreno, nisam siguran. Ja sam jedan od prvih, ako ne i prvi koji otvoreno priča o Bitcoinu. Nadam se da će se vremenom pojaviti još njih. Svaku priliku gde je moguće pomenuti i objasniti Bitcoin ostalim kraljevskim porodicama ću iskoristiti. Objasniću im da se Bitcoin naslanja na monarhistička načela i da obe ideologije podstiču ulaganje u budućnost umesto fokusiranje isključivo na sadašnjost.
Hteo bih da dodam da je Hans-Adams II, vladajući princ Linhenštajna, intelektualac i libetarijanac sa pronicljivim razumevanjem austrijske ekonomije. Ne bih bio iznenađen da on poseduje Bitcoin.
– Kako vidite uticaj Bitcoin-a na monarhije širom sveta? Kako se povezuje Bitcoin i kao monetarni sistem i kao nad-nacionalni ideološki koncept sa monariškim sistemima?
Monarhizam u 21. veku može delovati čudno većini ljudi, pa mi dozvolite da probam da pojasnim.
Dok većina ljudi gleda na monarhije kroz prizmu istorijske tiranije i tabloidne naslove, Linhenštajn daje dobar primer kako moderna monarhija može da izgleda i funkcioniše u simbiozi sa ljudima. I mislim da se Bitcoin savršeno uklapa u tu priču. Princ Hans-Adam II je predstavio svoju viziju da država u trećem milenijumu treba da bude kompanija koja pruža usluge. Monarhija bi upravljala poslovima države, fokusirala bi se na služenje svojih građana onime što radi najbolje. Jedna od oblasti bi bila recimo spoljna politika. Građani u Linhenštajnu imaju slobodu da u svakom trenutku održe referendum i da se odvoje od trenutnog sistema ali se ipak ne odlučuju na taj potez. Zauzvrat Lihtenštajn je jedna od zemalja sa najvećim BDP-om na svetu, niskim poreskim stopama i drugih pokazatelja jednog izuzetno uspešnog društva.
U ovakvom modelu se može zaključiti da najbolji monarhistički sistemi mogu upravljati na način koji bi upravo podstakao razmišljanje o budućnosti kada je u pitanju vladavina. Sa druge strane monarhija je nasledna i prenosi se porodično. Zbog toga postoji osećaj vlasništva unutar takvog sistema, a ne kratkoročna kontrola ili briga. Sa druge strane, monarhija zadržava vlast isključivo ako zadovoljava potrebe njenih građana. Zbog toga postoji podsticaj da se donose odluke koje imaju u vidu dugoročne posledice. Da bi podigli vrednost svoje imovine, monarsi moraju da donose odluke koje na duže staze pozitivno utiču na njihove građane. Tako je Linhenštajn napravio neverovatno uspešnu ekonomiju za tako malu naciju. Imaju male poreze, jake zakone kada je u pitanju privatna svojina, I država se fokusira samo na ono za šta je namenjena kada je u pitanju upravljanje. Nasuprot tome, većina demokratija danas u svetu neprestano povećava poreze i namete, smanjuje prava na privatno vlasništvo i meša se u sve pore društva.
Imajući sve ovo u vidu, nadam se da je jasnije, iako kontraintuitivno, da bi dobro postavljena monarhija bila zapravo savršena za razvoj zakona privatne svojine, individualne građanske slobode i dugoročnih ekonomskih planova, baš kao Bitcoin.
Tako bi moderna monarhija imala interes u Bitcoinu jer bi i sama imala potrebu za određenom vrstom štednje. Imali bi isti razlog da štede kao i svi ostali. Sa Bitcoinom, umesto da se fokusiraju na sledeće četiri godine ili deset godina, monarsi bi imali priliku da se fokusiraju na donošenje finansijskih odluka koje bi uticale na buduće generacije. To bi im omogućilo da njihovi potomci naslede imovinu bez ikakvih briga, a koja bi pritom vredela više.
Bitcoin monarhija bi tako mogla da se fokusira na stvarni ekonomski rast, pružala bi dugoročne usluge sebi i svojim građanima te se ne bi upuštala u kratkoročne monetarne polise koje bi na kraju dugoročno plaćali građani. Sa boljim zakonima o privatnoj svojini prirodno dolazi i bolja zaštita monetarnog suvereniteta. Iz tog razloga je bankarski sektor Lihtenštajna jedan od najpriznatijih u svetu. U takvom okruženju ljudi mogu da razmišljaju o bogatstvu kroz više generacija.
Zbog ovih stvari bi Bitcoin monarhija bila još nezavisnija što bi dalje omogućavalo slobodniju trgovinu pod pravednijim uslovima, pa bi zbog toga mogla da se odupre „fiat igri“ koje nameću druge države.
Iako još uvek nije popularno mišljenje, smatram da bi monarhija i Bitcoin zajedno mogli da funkcionišu u pravljenju mira i prosperiteta u 21. veku i nadalje, sa jakim zakonima o privatnom vlasništvu, građanskim slobodama i ekonomskim napretkom.
– U tvitu “I love Serbia because we never support a current thing. #Freedom #Bitcoin” dobili ste dosta negativnih komentara od ljudi koji još uvek misle da je Bitcoin prevara i “alat stranih službi”. Koji je razlog iza takvih stavova u viđenju Bitcoin-a?
Srbija ima malo poverenja u druge države jer su Srbi prošli kroz izuzetno teška vremena. Prošli su kroz ratove, genocid, komunizam i treću najveću hiperinflaciju na svetu, i sve to u samo 80 godina. Razumljivo je da imaju malo poverenja i u svoju državu. Zbog toga mnogo Srba gleda na Bitcoin sa skepticizmom. Neki od njih će naravno reći da je alat spoljnih sila. Ovo će se sve vremenom promeniti. Edukacija je ključ. Ako mi ne naučimo našu istoriju, ili je pak zaboravimo, njeno ponavljanje nam je suđeno.
Što više ljudi bude razumelo fiat sistem, to će više razumeti njegovu glavnu karakteristiku a to su “preterane privilegije” i da je ona zapravo alat stranih sila.
Što više ljudi budu razumeli Bitcoin to će više razumeti da je on specifično dizajniran da ukloni upravo tu karakteristiku koje državne valute imaju. Što znači da Srbi ne moraju da veruju stranim državama, pa čak ni svojoj.
– Zašto Bitcoin a ne ‘crypto’?
Bitcoin je prvi i jedini decentralizovan novac. Sve ostale, takozvane “kriptovalute” nisu zaista decentralizovane. One imaju male timove koji ih održavaju, sa svojim izvršnim direktorima i marketinškim timovima. Njihovi tokeni su imali i imaju ogromne inicijalne prodaje (u Ethereum-ovom slučaju je to 70%). Neki koriste proof-of-work ali i dalje nemaju dovoljno energije koja bi učinila njihov token sigurnim. Neki koriste proof-of-stake sistem koji je besmislica. Proof-of-stake sistem je samo nadogradnja fiat sistema. Proof-of-work kreira decentralizovani konsenzus otklanjujući svaki vid censure, dok proof-of-stake podstiče centralizovanost koja na kraju vodi do konsenzusa koji je zasnovan na poverenju i potencijalnoj cenzuri transakcija.
Bitcoinovo “začeče” se ne može ponoviti. Bitcoin je istinski decentralizovan. Nema direktora, vlasnika, ili odgovorni tim koji radi na njemu. Nema marketinški tim. Svako može raditi u ekosistemu Bitcoina, i ekosistem Bitcoina radi za svakoga. Bitcoin-ov proof-of-work sistem je osiguran sa toliko decentralizovane energije da ga je nemoguće hakovati ili uništiti.
Bitcoin je produkt neverovatnog inženjeringa. Mnogi ljudi su pokušali da poboljšaju razne karakteristike Bitcoina. Međutim njegovo poboljšanje išlo je nauštrb neke njegove druge karakteristike. Bitcoin je posledica savršenog inženjerskog balansa.
Zauvek će postojati samo jedan Bitcoin. I sav novac će težiti ka istome: Bitcoinu.
– Kako komentarišete skorašnje gašenje Terra(Luna) blockchain-a i kompletnu aferu oko UST tokena?
Nisam upoznat sa tačnim detaljima koji su prouzrokovali pucanje, ali nisam iznenađen. Nije prvi, a neće biti ni poslednji. Većina altcoina, ako ne i svi, težitiće ka nuli. Ovakvi događaji bi trebalo da pomognu ljudima da shvate vrednost držanja sopstvenih privatnih ključeva i mogućnost da sami pokrenu svoj sopstveni Bitcoin node.
– Bitcoin jeste zlato 2.0, ali njegov blockchain nije namenjen za pisanje pametnih ugovora i decentralizovanih aplikacija. Ako bi se ikada otvorilo pitanje oko prebacivanja nekih javnih digitalnih infrastruktura Republike Srbije unutar neke od svetskih blockchain platformi, čiji blockchain bi po Vama bio najbolji i da li uopste postoji takav trenutno?
Bitcoin je Bitcoin. Bitcoinov blokčejn je jedini bitan blokčejn. Bitcoin će biti osnova inovacija koje će se dešavati. S obzirom na užasnu monetarnu istoriju Srbije, Srbima je preko potrebno da se fokusiraju na popularne “laserske oči”, Bitcoin industriju i na popravljanje novca umesto da troše javne resurse na altcoine i prevare.
– Srbija, tačnije Jugoslavija, je zemlja koja je pretrpela treću najveću hiperinflaciju u istoriji, ali ljudi i dalje ne vide vrednost u Bitcoinu. Kako biste vi građanima Srbije približili Bitcoin i njegovu upotrebnu ulogu u današnjem svetu?
Kao što smo već pomenuli, Srbi su skeptični iz očiglednih razloga. Skeptičar je kritičar. Jedna stvar koja izuzetno nedostaje današnjem svetu, pogotovo u ovom veku, su ljudi sa kritičkim mišljenjem. Razumevanje Bitcoina, šta on radi i šta rešava, podstiče kritičko mišljenje. Tako da su Srbi prirodno Bitcoineri a da toga nisu ni svesni. Trenutak kada shvatimo Bitcoin u potpunosti će biti trenutak bez povratka. I konačno ćemo moći da napredujemo kao civilizacija.
Ali na koji način edukovati narod? Moja žena i ja pravimo fondaciju, kraljevsku fondaciju koja će podržati lokalne biznise sa primarnim fokusom na zdravlje, ekološke inicijative, kao i na kulturno nasleđe. Dok budemo radili na ovim projektima razmišljaćemo o Bitcoinu i načinu na koji bi on mogao da pomogne kada su u pitanju njihove i državne rezerve i individualni penzijski fondovi.
U međuvremenu ću raditi sa lokalnim Bitcoinerima na njihovim projektima poput Srpskog edukativnog Bitcoin website-a. Učićemo ljude zašto se desila hiperinflacija, zašto naše trenutne prakse ne rešavaju probleme sa kojim se srećemo. I objasnićemo zbog čega je Bitcoin jedinstven u rešavanju ovih problema zbog njegove limitirane količine i sposobnosti da budete suverena individua dok čuvate svoje privatne ključeve.
– Šta je prva stvar koja treba da se uradi kako bi Bitcoin dobio status zakonskog sredstva plaćanja u Srbiji?
Ljudi moraju da nauče zbog čega bi trebalo da sakupljaju Bitcoin i na koji način bi njegove karakteristike koristile njima kao pojedincima. Nije potrebno čekati status zakonskog sredstva plaćanja.
– Šta bi ste poručili ljudima sa naših prostora koji možda još uvek ne razumeju Bitcoin i njegovu pravu upotrebnu vrednost?
Preporučio bih im da prouče istoriju novca; od korišćenja kamenja, preko školjki i zlata, drugih dragocenih metala, papira u pokriću sa zlatom i na kraju papira bez pokrića u zlatu (fiat novca koji danas imamo). Onda bih ih zamolio da otvorenog uma pogledaju društvo, ne samo u Srbiji nego širom sveta. I pitao bih ih: „Da li ste srećni onim što vidite?“ Verujem da Bitcoineri razumeju u kom smeru idem. Postoji jedna popularna fraza među Bitcoinerima: „popravi novac, popravi svet!“
Takođe bih preporučio kupovinu i čuvanje Bitcoina. Najbolji način da se nauči kako nešto radi je da se proba. Ne postoji bolji učitelj od iskustva.
– Kada će Srbija prihvatiti Bitcoin standard?
U trenutku kada većina Srba bude razumela Bitcoin. Na nama je da to ostvarimo. Bitcoin standard se postepeno već usvaja. Srbi ne moraju da čekaju na vlast da to uradi. Mogu već sad da počnu da štede, koristeći dugoročni rast Bitcoina. Mogu već danas da uspostave finansijski suverenitet, bez ičije dozvole. Kada dovoljno ljudi usvoji Bitcoin prvenstveno za sebe, država neće imati drugog izbora nego da isprati volju naroda.