20min read
Kroz istoriju se pokazalo da čuvari vrednosti kroz prostor i vreme moraju da imaju određene karakteristike. Najteže proizvedene stvari, sa određenom upotrebnom vrednošću, i ostalim karakteristikama su uglavnom bili dobri čuvari. Kako su se vremena menjala i kako se tehnologija razvijala tako su ljudi pronalazili različite načine da čuvaju ono što su stekli kroz život.
U doba nastanka civilizacije i prvih robnih razmena koristile su se različite stvari. Pored kompenzacije pojavile se potreba za univerzalnim novcem. Kao novac su se koristile biljke i životinje, školjke, kasnije metali. Sve ovo je razotkrivalo postojeće mane novca u datom trenutku.
Novac ima tri glavne svrhe: sredstvo za razmenu, jedinica za meru vrednosti i čuvar vrednosti. Pored toga postoje i dan danas različiti tipovi novca koji se razlikuju po određenim karakteristikama: prenosivost, istrajnost, deljivost, retkost, zamenljivost, prihvaćenost.
“Stock to flow“
Stock to flow ratio (S2F) je koeficijent koji označava koliko godina je potrebno da se kreira kompletna zaliha nečega pod trenutnom stopom proizvodnje. Proizvodnja zlata (inflacija) je oko 2% što bi značilo da je oko 50-60 godina potrebno da se svo zlato koje trenutno postoji kreira.
S2F ratio praktično označava koliko je nešto teško napraviti. Trentni S2F ratio zlata je 60. Srebra oko 30, a nekretnina je 90. Trenutna proizvodnja Bitcoina je 6.25 na svakih 10 minuta. Što znači da je sa trenutnom stopom proizvodnje S2F ratio Bitcoina na današnji dan 2022. godine 45 (uračunati Satošijevi coini i izgubljeni coini).
S2F kooeficijent nije jedini pokazatelj vrednosti. Pored S2Fa naravno potrebna je i potražnja. Potražnja je posledica upotrebne vrednosti koju određena stvar ima. Da bi smo razumeli kako i zašto novac vredi treba uporediti i pogledati kako su se različiti tipovi novca ponašali kroz istoriju i zašto.
Školjke, kamenje, zrna
Sve ove stvari su pre desetina hiljada godina služile kao novac. Drevni Mesopotamci su imali i banke za čuvanje semena. Taj novac je bio svuda prihvaćen i lako ga je bilo transportovati. Bio je i deljiv. Biber je takođe primer za stari novac.
Problem ovakvog novca je što nije istrajan. Lako se pokvari, zrno izumre. Takođe što su se više cenili kao novac i roba to je želja za proizvodnjom postajala sve veća i veća. Zbog toga ovakav novac ima izuzetno inflatorne karakteristike i S2F ratio je opadao.
Na obalama Okeanije su se koristile morske školjke vekovima u okviru njihove ekonomije, sve dok se nije pojavio moreplovac sa punim brodom istih tih školjki i praktično ih porobio i urušio im ekonomiju istog trenutka. Sa razlogom biber danas nije novac kao što je bio nekada.
Metali, zlato
Metali su imali izuzetnu upotrebnu vrednost pre više hiljada godina, imaju i dan danas. Izuzetno su otporni, mogu da istraju hiljadama godina za razliku od biljaka i semena. Zbog takvih karakteristika su i bili najduži novac koji je čovečanstvo koristilo i preteča su zlatnog standarda.
Prirodni tok promene novca i čuvara vrednosti se ipak desio. Ljudi koji su čuvali godine svog rada u biberu su izgubili mnogo. Oni koji su prešli na rude, bakar i metale, sa semena i žita, su bili monetarno nagrađeni u toj tranziciji.
Primera radi Indija je zakasnila sa prelaskom sa srebra na zlatni standard. Verovali su da će monetarni premium sreba ostati takav zauvek. Ostali su prešli na zlatni standard ostaviviši Indiju iza sebe. Posledice se i dan danas tamo osećaju. Zakoni ekonomskih tranzicija kažu da ne možete izbeći posledice čuvanja lošijeg novca od vašeg konkurenta. Zbog toga se danas sve više pojavljuju risk management i portfolio management pozicije.
Zlato je zbog teških nalazišta i poizvodnje tradicionalno stojalo na 2% inflacije godišnje. Ako bi cena zlata porasla poizvodnja zlata bi se povećala. Povećanom proizvodnjom se diže inflacija i to utiče na ponudu i potražnju, pa na kraju i na cenu. Zlato je do dan danas zadržalo svojim monetarni preminum jer nije bilo moguće smanjiti S2F index zlata do onih granica do kojih bi to uticalo na ekonomiju kao kada su u pitanju školjke na obalama Okeanije.
Problem sa zlatom je to što nije prenosivo na velike distance. Nemačka je povlačila svoje zlatne rezerve iz New Yorka 5 godina a uz to su imali i neverovatne poteškoće po pitanju organizacije letovi, pravnih polisa i sigurnosti. Takođe zlato je izuzetno lako konfiskovati. Od Aleksandra Makodeonskog, preko Gaj Julija Cezara, do Napoleona, svi osvajači su plenili zlato.
Probajte da pređete danas Ukrajinsku granicu sa torbom zlata. Probajte da pošaljete zlato u vrednosti od milijardu dolara u Tokio iz Beograda. Ili jednostavno probajte da čuvate par tona zlata 20 godina i videćete koliko ćete potrošiti na obezbeđenje i koja ćete meta biti u tom periodu.
Fiat novac
Zlato je dugo bilo čuvar vrednosti, za neke je i dan danas. Ljudi koji su koristili zlato kao novac za razmenu su morali negde da ga čuvaju. Kao u Mesopotamiji za semena, pojavile su se usluge skladištenja zlata. Ljudi su mogli da deponuju svoje zlato i da dobiju potvrdu za nju. Oni koji su imali bolju zaštitu, bolju vojsku i bolje čuvare su uglavnom nudili bolji servis za čuvanje. Tako su nastale banke zlata.
Logično je da ćete umesto povlačenja nekoliko kilograma zlata iz banke jednostavno vašu priznanicu za deponovanje predati i prebaciti vlasništvo zlata na nekog drugog. Neko vam sagradi zgradu, vi njemu papir. Papir koji ste imali kao potvrdu za deponovano zlato ste mogli da menjate i tako je praktično i nastao zlatni standard. Papir je bio sigurnost da ćete dobiti količinu zlata koja stoji na tom papiru.
Taj papir je bilo prilično lako verifikovati, izdavači su bili poznati i veliko poverenje je njima dato. Lak je bio za prenos i upotrebu. Istrajan je bio ne u fizičkom smislu već u smislu potvrde. U koliko ga izgubite par autetifikacija je bilo potrebno bi ste dobili nov. Vredeo je jer su banke garantovale za njega. Garantovale su da ćete dobiti zlato umedto tog papira. Problem prenosa zlata je tako rešen.
Banke su se tako, pod regulativama država, pretvorile u institucije koje su učestvovale u najvišim ekonomskim poslovima. Sve do 1914. godine kada se desio popularni “Bank Run” u Engleskoj, uoči prvog svetskog rata. Deponovani novac, tačnije zlato, nije mogao da se podigne. Centralna banka Engleske ne samo što nije davala podizanje određene količine zlata, ona nije ni posedovala zlato koje je bilo u ekonomskom opticaju kroz potvrde.
Taj trenutak je praktično okončao zlatni standard i omogućio državama da dobiju kompletan monopol nad novcem. Više nije bilo moguće trgovati u zlatu, centralne banke su donele zakon po kom je obavezno trgovati u njihovoj valuti. Ameriku je Nixon skinuo sa zlatnog standarda 1971. godine. Od tog trenutka čuvanje i štednja u fiat valutama je postala besmislena. A u svim državnim rezervama širom sveta se nalaze dolari ti isti dolari. Procene kažu da svaka centralna banka drži više od 50% svojih rezervi u dolaru. Zbog toga, između ostalog, dolar važu za svetsku valutu za štednju.
Problemi državnog novca su to što se štampaju bez ikakvog pokrića. Kejnsijanizam smatra da je na taj način dostupna ultimativna kontrola i podsticanje privrede kroz sintetičku likvidnost. Što donosi inflaciju, a negde i hiperinflaciju. Zbog ovakvog tipa ekonomije prosečno na svake 2 godine neka zemlja na planeti prođe kroz hiperinflaciju.
Danas ima više smisla čuvati vrednost u vodi ili vinu nego u fiat novcu. Ono što je sigurno je to da će fiat novac izgubiti vrednost jer mu je to jedna od karakteristika, tako je napravljen. Do skoro je bilo gotovo nemoguće odvojiti novac u ekonomiji od države, sve do pojave Bitcoina. Zlato je obavljalo daleko bolju funkciju novca od državnog novca, sve dok države nisu zabranile upotrebu zlatnih novčića u ekonomiji i uvele monetarne nacionalizme.
Verovatno i najbizarnija stvar u štednji kroz državni novac je to što vam banke daju kamate od po 1-2% a zabeležena inflacija u tim državama ume da prekorači i 7-8%. Koncept štednje je obesmislen u potpunosti.
Vraćanje na zlatni standard je praktično nemoguće, kako zbog načina na koji zlato ne funkcioniše u digitalnom dobu, tako zbog toga što će uvek postojati potreba za poverenjem u entitet koji čuva zlato. Presedani su napravljeni 1914. sa funtom i 1971. sa dolarom.
Digitalno doba i Bitcoin
Pošto je zlato nemoguće preneti na velike distance, lako ga je zapleniti i ne funkcioniše na internetu, bilo je samo pitanje vremena kada će se pojaviti nešto sa svim karakteristikama koje ima zlato ali i sa rešenjima za te probleme.
Bitcoin je nastao 2009. godine kao tehnologija koja je predstavila potencijalno rešenje za nekontrolisano štampanje novca. Fiat novac upravo zbog svojih karakteristika omogućava spašavanje gubitaških firmi koje su “too big too fail”. Bitcoin nema centralni autoritet. Kontroliše ga konsenzus od 50% nodova (servera) kojih trenutno ima preko 15.000 i koji forsiraju zakon koji se mora poštovati. Limitiran je u svojoj količini. Ima predvidivu stopu inflacije i moguće ga je koristiti na internetu bez posrednika. Kreće se brzinom informacije i omogućava prenos vrednosti od miliijardu dolara na drugi deo planete uz samo nekoliko minuta. Nemoguće ga je konfiskovati ako se ispravno čuva. Prvi je novac koji je napravljen na taj način i to mu je dalo veliku prednost u odnosu na ostale.
Bitcoin je daleko najdecentralizovanija digitalna imovina. Nije napravljena i prodata za kapital javno ili privatno (ICO). Puštena je na najispravniji mogući način u proment. Po Howey testu Bitcoin nije security. Niko vam ne obećava profit u odnosu na rad i proizvode kao kod akcija. Nema marketinški tim ili svoj upravni odbor. Nema poznatog kreatora i zbog toga je apolitičan novac. Ima predvidivu inflaciju. Ostale kriptovalute daju drugačije servise ali se ni jedna ne može porediti sa Bitcoinom zbog načina na koji je napravljen. Ove stvari ga čine najsigurnijom i najjedinstvenijom digitalnom imovinom koja je napravljena.
Zbog ovih karakteristika Bitcoin se izdvojio u svetskoj javnosti kao digitalno zlato. Rešio je problem brzine, probleme konfiskovanja i problem nepredvidive inflacije. Pritom je zadržao sve karakteristike zbog kojih zlato i ima vrednost od 13 triliona dolara.
Zašto ne druge kriptovalute?
Primera radi druga najjača kriptovaluta, Ethereum, je pri svojoj kreaciji prodata za Bitcoine. Bitcoin nije prodat u svojim začecima već je između 2009. i 2010. cirkulisao bez monetarne vrednosti. Nije postojao centralni autoritet koji mu je odredio vrednost. Na svakoj kripto menjačnici postoji pair-bridge između neke kriptovalute i Bitcoina. Zbog toga se Bitcoin u kripto svetu smatra kao izlazni medijum. Trend koji se pojavljuje je da kreatori svojih coina i ekosistema prodaju svoje tokene nakon ogromnih zarada (što je normalan slučaj i u bilo kojoj drugoj industriji). Većina njih pri prodaji ne izlazi u svoje konkurente (primer Cardano u Eth ili obrnuto), već traži način da se “izađe” u nešto neutralno. Zbog toga je Bitcoin od svog začetka vodeća kriptovaluta u industriji.
Jedan od razloga zašto je Bitcoinu porasla cena je upravo zbog drugih kritovaluta gde su njihovi kreatori profite pretvarali između ostalog u nešto što je položilo test vremena i što je sigurno, barem kada su kriptovalute u pitanju. Takođe Bitcoinu je dominacija opala jer se u ekosistemu pojavilo preko 20.000 različitih tokena. Posmatrajte na to kao da zlato odnosi najveći monetarni premium među metalima dok ga prate srebro, platina itd zbog drugačijih upotrebnih vrednosti. Jedni imaju utility, a jedno je jednostavno čuvar vrednosti.
Druge kriptovalute imaju timove koji rade na projektima menjajući kod i monetarne polise krajnje nepredvidivo. Neke od njih nisu ni napisane do kraja, a neke imaju greške u protokolima koji predstavljaju potencijalni rizik. To sve više liči na tradicionalni ekonomski sistem čije je greške Bitcoin i probao da ispravi.
Zbog ovih razloga Bitcoin se po vrednosti vidno izdvaja u odnosu na sve ostale digitalne valute i tokene. Najsigurniji i najdecentralizaniji je od svih kriptovaluta, najviše testova je položio do sad kada su u pitanju, sigurnost, likvidnost, istrajnost, bezbednsot prokola, konsenzus itd. Dok ostale kriptovalute imaju svoje konkurente u vidu decentralizovanih platformi za pisanje pametnih ugovora, pozamljivanje, metaverse i igranje, Bitcoin nema konkurenta. Praktično je jedini gotov projekat u kriptoindustriji, sa predvidivom monetarnom polisom zauvek. Ne postoji entitet koji ga kontroliše.
Od trenutka kad se njegov kreator, Satoši Nakamoto, povukao Bitcoin je postao čist novac naroda.
Ostali čuvari vrednosti
Nekretnine – Danas postoji trend da se masovno kupuju nekretnine, zemljišta i druga fizička imovina. Problem koji postoji je to što je neefikasno na duže staze. Ovakvi tipovi čuvanja vrednosti su problematični zbog troškova održavanja, poreza. Takođe postoji rizik od iznenadnih prirodnih faktora, neočekivanih političkih odluka, ratova. Iako je fiat novac napravio ekonomski sistem gde je vaša ušteđevina ustvari vaš stan ili kuća, to ne treba da bude vaša ‘štedna knjižica’. Nije likvidna, prenosiva. Stan ili kuću ne možete u istom trenutku da konverujete za nešto drugo. Ovo su stvari koje moraju da se uzmu u obzir kada se vrednost treba čuvati na više desetina godina.
Akcije – Jedan od najpopularnijih vidova čuvanja vrednosti su akcije određenih firmi, ili delovi vlasništva. Iako postoji smisao u učestvovanju dela određenih korporacija koje kreiraju produkte sama činjnica da zavisite od kvaliteta tih produkta, odluka određenih ljudi ili regulativa država vam otežava jednostavne funkcije štednje. Pogoditi na tržištu šta će imati najbolji povrat, koje će se tehnologije u budućnosti koristiti vaš više čine investitorom nego štedišom. Štenja treba da bude mnogo jednodstavnija i manje rizičnija.
Državne obaveznice – Takođe jedan od vidova obećanja da je dužnik u obavezi da izmiri svoju obavezu. Tu i dalje postoji centralizovanosti i poverenja. Potreban je monopol nad nasiljem da bi se nepoštovana obaveza ispunila. Nepredviđeni događaji poput ratova, političkih promena mogu da dovedu da vaša životna ušteđevina ili penzija nestane preko noći.
Potrošni materijali – Gore pomenuti hrana, voda pa čak i vino su neke od stvari koje ljudi vole da skladište. Slično kao i sa zlatom, potrebno je mnogo resursa kako bi se te stvari čuvale. Nemoguće ih je preneti na daljinu, postoji potencijalni momenat konfiskacije. Takođe kao kada su u pitanju zrna i semena sa početka teksta mogućnost da se ovakvi čuvari vrednosti pokvare, kada su u pitanju veliki vremenski intervali, je izuzetno velika (sem vina naravno).
Misliti o budućnosti
Poenta Bitcoin nije ni čak da se ogromna vrednost prebaci odavde na drugi kraj planete. Poenta sa Bitcoinom je da se ogromna vrednost prebaci odavde u 2100. godinu!
Bitcoin je apolitičan novac. Svačiji je i nije ničiji. Nema konkurenciju i jedinstven je u svojoj vrsti. Jedina je valuta čije etičke i moralne karakteristike omogućavaju da posluži kao zakonsko sredstvo plaćanja u bilo kojoj državi.
Preko 80% svog državnog novca je nestalo u poslednjih 200 godina. Jugoslavija je jedna od zemalja koja je izgubila svoju valutu u hiperinflaciji. Bitcoin će nadživeti i Euro i Dolar i bilo koju nacionalnu valutu. U trenutku kada se nacionalne valute budu gasile najsigurniji izlaz iz hiperinflacije i ekonomske razmene će biti Bitcoin. To se već danas dešava. Pogledajte Rusiju i Ukrajinu u ratu, pogledajte Tursku i njihovu liru, Argentinu i peso, Zimbabve i njihov dolar. Bitcoin u tim zemljama postiže iz dana u dan sve veću cenu i sve je traženiji. Tim društvima Bitcoin služi već kao čuvar vrednosti.
Bitcoin mreža je najdecentralizovanija kompjuterska mreža na svetu. Otprona je na svaki vid geografskog napada i nemoguće ju je hakovati. Ima moć koja je je jača od skoro milion svetskih super kompjutera. Ima najveći “up time” odnosno rad bez sekunde prestanka na svetu u poslednjih 10 godina. Omogućuje da vrednost putuje brzinom infomacije i Bitcoine je nemoguće konfiskovati.
Uz takozvani “brain wallet” možete čuvati imovinu od nekoliko milijardi evra samo u svojoj glavi! Digitalan je, praktično kao i svaki novac danas. Ali je ograničen bez centralnog autoriteta. Postojaće samo 21.000.000 Bitcoins sa završnim izrudarenim Bitcoinom tek 2140. godine. Ni jedna imovina na svetu nema tako predvidivu emisiju sa konačnom proizvodnjom. Ta retkost i jeste jedna od karakteristika zbog čega je savršen za štednju.
U trenutku kada cena zlata skoči, skoči mu i poizvodnja. Kod Bitcoina je nemouće uticati na proizvodnju. U trenutku kada cena skoči x puta bitcoin inflacija ostaje ista, sa predvidivom monetranom polisom. Na svakih 210.000 blokova, odnosno 4 godine, nagrada za Bitcoin rudare se prepolovi. Tako je napisano u kodu koji održavaju decentralizovani nodovi širom sveta. Prvi put u istroiji čovečanstva imamo predvidiv monetarni sistem na koji možemo da se oslonimo i hiljadu godina unapred!
Lindi efekat kaže da što više neka tehnologija opstaje i postoji, veće su joj šanse da opstane i u budućnosti. Kako bude vreme odmicalo i kako se ljudi budu edukovali vrednost Bitcoin će biti sve veća i veća. Takođe osnovni principi teorije igara kažu da pobednici moraju da sarađuju. Centralne banke će u jednom trenutku zbog izuzetne stope inflacija biti primorane da promene svetsku valutu za štednju, odnsono dolar. Prva centralna banka koja to bude uradila će stvoriti lančanu reakciju i potrebu da se i ostale banke osiguraju. Zbog svojih karakteristika Bitcoin poziva na mirnu i kooperativnu saradnju, jer ga je nemoguće izvući bez apsolutnog pristanka suprotnog entiteta.
Bitcoin poseduje sve karakteristike koje su potrebne jednom novcu u modernom digitalnom dobu.
Neki ljudi kažu da će Bitcoin otići nulu. To će se i desiti…
…kada se pronađe bolja imovina od njega.