“Kao zabavni misaoni eksperiment, zamislite da Bitcoin postane dominantan platni sistem koji je u upotrebi u celom svetu. To bi značilo da bi ukupna vrednost valute trebala da bude jednaka ukupnoj vrednosti celog bogatstva na svetu. Trenutne procene koje sam našao kažu da je celo svetsko bogatstvo između 100 i 300 triliona dolara. Sa 20 miliona novčića u opticaju jedan od njih bi u tom trenutku bio vredan 10 miliona dolara.”
Hal Finney, 11. Januar 2009. godine, 8 dana posle “Genesis” bloka
Posle samo 12 godina od svog nastanka Bitcoin važi za najbolji monetarni izum koji su ljudi ikad osmislili. Tehnologija pretvaranja fizičke energije u digitalnu, koncept zaštite i sigurnosti, kao i globalna potreba za štednim sistemom su samo neke od karakteristika koje su Bitcoin dovele do tačke u kojoj se nalazi. Bezobzira na trenutnu upotrebnu vrednost Bitcoina mogućnosti koje on može da pruži su ogromne. “Popravite novac i popravićete svet…”
Ovaj tekst se osvrće na potencijalne i hipotetičke događaje koji mogu biti posledica globalnog prihvatanja Bitcoina.
Energija
Povećanjem korišćenja obnovljivih izvora energije (geotermalne, nuklearne, solarne) povećaće se upotrebljivost rudarenja u Bitcoin mreži. Bitcoin mreža će postati sigurnija, finansijska efikasnost će se i dalje pronalaziti u rešenjima koje su zdrava za životnu sredinu. Koncept ka kom rudari unutar Bitcoin mreže teže je upravo onaj koji je najisplativiji metod prikupljanja fizičke energije kojom mogu da generišu što više heševa po sekundi. Zato su geotermalna, nuklearna i solarna energija budućnost Bitcoin mininga.
Prelaz na obnovljive resurse energije je neizbežan. Bitcoin mreža će imati značajan uticaj u toj tranziciji. Ekonomska isplativost će biti jedan od glavnih pokretača tog prelaska na “carbon free energy” gde će rudari na PoW sistemu imati najviše uticaja na nove tehnologije u toj industriji.
Planeta će polako koračati ka civlizaciji tipa 1 čija će se prepoznatljivost odraziti u količini potrošenje energije. Eko sistem Zemlje će uspeti da povrati svoje bivše stanje. Temperatura će biti oborena za kumulativnih ~2C, i vratiti na doba pre 1900. godine.
Život na zemlji će polako koračati ka zdravoj simbiozi tehnologije i prirode.
Centralne Banke
Prirodni tok svake ekonomije je da se vrati na “Sound Money” standard, odnosno na monetarno funkcionisanje koje je postojalo na zlatnom standardu bez ogromne finansijske kontrole koja danas postoji, bez povlašćenih i bez regulativa koje su napravljene za povlašćene.
Zbog mogućnosti konfiskovanja, uspostavljanja kontrole nad novcem, političkih igara kao i orgomnom pohlepom istih tih koji se “pitaju” skinut je zlatni standard kako bi se pod plaštom sigurnosti i ekonomske predvidivosti uspostavio monopol nad novcem. Devalviranje novca, nametanje rigoroznih pravila, ukidanje prava na finansije spostvenih građana su samo neke od posledica “Fiat Standarda”, odnosno monetarnih nacionalizama koje danas imamo sa državnim (kontrolisanim) valutama.
Teorija igara nalaže da se ne možete skloniti od posledica čuvanja lošijeg novca od vašeg konkurenta (primer: Indija i prelazak sa srebra na zlato). Bitcoin je termodinamički bolji novac od bilo kog drugog koji se nalazi u rezervama svih zemalja na svetu. Limitiran je, lako “prenosiv”, ne može da se konfiskuje. Nema centralnog autoriteta niti mu je poznat kreator koji bi uticao na cenu. Ne može ga niko devalvirati, doštampati, uništiti ili lažirati.Dok je Bitcoin bio na 100 dolara bio je zanimljiv jedino “underground” igračima, kriminalcima i hakerima na internetu. Odatle je i potekao naziv “Magic Internet Money”. Na 10.000 dolara je bio privlačan samo kompanijama koje su možda htele da eksperimentišu sa svojim kapitalom i ulaganjima. Da bi centralne banke, ogromni moentarni sistemi, određene države i svetski giganti krenuli u svoje rezerve da uvršćuju Bitcoin potreban je društveni konsenzus na nivou planete. Potrebno je da isti dobije legitimitet. A on se najbolje repreznetuje u vidu cene.
Prva centralna banka koja bude u svoje rezerve uvrstila Bitcoin će imati prednost u odnosu na sve ostale po pitanju cene. El Salvador je već odličan primer za tako nešto. Kada prva centralna banka bude uvrstila Bitcoin u svoje rezerve to će automatski biti znak za ostale konkurente da se “osiguraju”, Cena je takođe reprezent legitimnosti i kvaliteta nečega. Sve dok je Bitcoin bio 100 ili 10.000 dolara nije kao takav privlačan velikim igračima.
Novci kojim raspolažu ti monetarni sistemi su ogromni, praktično beskonačni. Postoji mogućnost da će u tom trenutku čak i neki diktatori oterati svoje monetarne sisteme u hiperinflaciju i ogromne javne dugove samo kako bi se dokopali svog dela. U tim trenutcima će monetarni nacionalizmi i fiat standard otkriti svoje pravo lice i pokazati da je takva vrsta ekonomije i novca oduvek bila osuđena na propast. Svaka suverena individua želi i mora da ima kontrolu nad svojim resursima!
Cena Bitcoina bi u tim trenucima pokupila velike količine standardnog državnog novca i svestskog bogatstva. U tom trenutku bi jedan Bitcoin mogao da bude između milion i deset miliona dolara!
Globalni protokol za razmenu resursa
Nakon sledećeg halvinga (smanjenja nagrade za pogođen blok pri rudarenju), koji će se desiti na proleće 2024., Bitcoin će po prvi put imati veći Stock2Flow ratio nego zlato. S2F koeficijent označava koliko je godina potrebno da se po trenutnoj količini godišnje proizvodnje kerira već postojeća količina nečega.
Kao i posle svakog halving događaja, pod premisom da je potražnja ista, cena skače. U trenutku kada Bitcoin prestigne S2F nekretnina biće jedna od najređih imovina na svetu. Jedna od stvari koja Bitcoin čini vrednim je limitiranost na 21 milion. Po prvi put u istoriji ljudi imaju limitiran novac u koji mogu da smeste kompletno svetsko bogatstvo bez da se on poveća ili na njega bilo kako utiče.
U trenucima kada se to desi, i kada centralne banke polako krenu da kupuju Bitcoine, pojaviće se i digitalne valute (popularni CBDC – Central Bank Digital Currency) koji će služiti za trgovinu i razmenu koji će tada služiti kao ništa drugo nego digitalni dolari/evri. Danas to već postoji u nekom obliku, koristimo novac preko kartica i elektronske račune na bankama koji nam omogućavaju da nemamo apsolutno nikakav kontakt sa fizičkim novcem. CBDC će biti ništa drugo nego nametnuta valuta određenih država, nešto kao što se i danas koristi samo sa drugačijim zakonima i regulativama, kreirana da zadovolji digitalne potrebe određenih društava. U tom trenutku će keš nestati a kontrola tih valuta kompletno biti smeštena u ruke vladajuće elite.
Jedna od mogućih pojava u takvim sistemima je postojanje digitalnih novčanika koji bi pored tih valuta imali i mogućnost instant konverzije iz valuta (dolar) u imovinu (Bitcoin). Tako bi građani pojedinih država imali opciju gde bi mogli da štede, odnosno da iz inflatornih aseta pređu u rezervoar za čuvanje koji je za razliku od državnih CBDC-jeva limitiran.
HyperBitcoinization
Hiperbitcoinizacija je hipotetički događaj u budućnosti koji će označiti početak monetarnog funkcionisanja planete gde će Bitcoin biti podrazumevano merilo vrednosti. Ovaj događaj će prethoditi masovnom usvajanju Bitcoina, prvo kao globalno sredstvo plaćanja, a potom kao sredstvo za čuvanje vrednosti (Store of Value, SoV).
Takođe se, prilikom ovog događaja, poverenje u dolar, evro i ostale državne valute transferuje i gubi. Određeni analitičari smatraju da u tom trenutku nastaje vrednostna linija demarkacije između Bitcoina i fiat novca, gde se Bitcoini više neće trgovati za bilo koju drugu valutu. U tom trenutku je cena Bitcoina prema dolaru ∞ jer referenta vrednost nestaje i prenosi se direktno na robu i usluge.
Iako je ovaj događaj malo verovatan, barem kada je reč o skorijoj budućnosti, cene CBDC-eva svih država će se znatno manje ceniti u odnosu na Bitcoin kao limitiranu i globalno priznatu digitalnu imovinu. Države će i dalje forisrati svoje CBDC valute, doštampavaće ih, uništavati, krerati nove i zbog toga će poverenje u iste znatno opadati vremenom što će dalje voditi ka početku hipterbitcoinizacije. U tom trenutku će decentralizovani projekti drugih kriptovaluta dobiti na ogromnoj prednosti pošto će se pored sistema za štednju (Bitcoin) koristiti i sistemi koji bi služili za svakodnevna plaćanja i koji bi pratili rast svetskog GDP-a a koji nisu pod kontrolom državnih entiteta.
Jedna od stvari koja se uporedjuje sa Bitcoinom kada je u pitanju S kriva i masovno usvajanje je upravo internet. Ipv4 kao protokol je obrisao svaki drugi vid komunikacije na ovoj planeti. Kada se ovakve radikalne stvari dešavaju, i kada se pravi kompletna tranzicija sa jednog sistema na drugi, matematička funkcija koja se ispisuje na grafikonu je upravo S kriva.
Smatrajte to kao da više nećete nikad koristiti analogni telefon za komunikaciju (dolar), nego pametni telefon (Bitcoin).
Svetska valuta za štednju
Nakon prelaska na Bitcoin Standard ceo svet će konačno imati siguran globalni protokol za razmenu resursa. Sajtovi poput PricedInBitcoin će prikazivati cenu ostalih resursa na planeti u satošijima koji će biti glavni reprezent vrednosti (unit of measure).
Trenutno svetsko bogatstvo je oko 399 triliona dolara. Hipotetički gledano, ako se doštampa još 100 triliona dolara bogatstvo će ostati isto, samo će sve imati veću vrednost u dolarima. Kod Bitcoina maksimalna količina je 21 milion (ili malo više od 2 kvadriliona satošija). U koliko se napravi društveni konsenzus oko Bitcoin standarda (koji monetarna teorija igara predviđa) kompletno planetarno bogatstvo bi trebalo da bude smešteno u tih 21 milion,
MarketCap odnosno vrednost svih Bitcoina bi u tom renutku bila upravo tih 399 Triliona dolara. I svaki novi produkt, proizvod ili bogatstvo bi doprinelo vrednosti istog.
Tada bi cena jednog Bitcoina bila oko 21 milion dolara.